Mladeži su prisutni kod gotovo svake osobe, ali promene na njima mogu izazvati zabrinutost. Iako su mnogi mladeži potpuno bezopasni, važno je biti svestan znakova koji ukazuju na potencijalne probleme. Redovno praćenje promena na koži, naročito na mladežima, može pomoći u ranom otkrivanju ozbiljnih stanja kao što je melanom. U ovom tekstu ćemo detaljno objasniti šta su mladeži, koje promene na njima treba posmatrati, i kada je vreme da posetite lekara. Prava informacija i pravovremena reakcija mogu značajno uticati na vaše zdravlje.
Table of Contents
ToggleŠta su mladeži?
Mladeži su benigne, tj. dobroćudne izrasline na koži koje se sastoje od melanocita – ćelija koje proizvode pigment melanin. Melanin je odgovoran za boju kože, a kod mladeža on se grupiše na određenom mestu, stvarajući tamnije mrlje ili čvoriće. Većina mladeža se pojavljuje tokom detinjstva i adolescencije, iako mogu nastati i kasnije tokom života.
Mladeži mogu biti različitih oblika, veličina i boja. Obično su smeđe ili crne boje, ali mogu biti i ružičasti, crveni ili čak bez boje. Takođe, neki mladeži su ravni, dok su drugi izdignuti iznad površine kože. Iako su većinom bezopasni, važno je napomenuti da mladeži ponekad mogu evoluirati i promeniti oblik, boju ili teksturu. Ove promene mogu biti normalne, ali takođe mogu ukazivati na ozbiljnija stanja, poput raka kože.
Normalne Promene na Mladežu
Mladeži se tokom života mogu menjati, ali mnoge od tih promena su potpuno normalne i nisu razlog za zabrinutost. Neki mladeži mogu postati tamniji tokom godina, naročito usled izlaganja suncu, dok drugi mogu izbledeti ili čak potpuno nestati. Promene u veličini takođe mogu biti uobičajene, naročito kod mladih osoba. Tokom adolescencije ili trudnoće, hormonalne promene mogu uticati na to da mladeži postanu veći ili vidljiviji.
Takođe, mladeži koji su blago izdignuti iznad površine kože, a zadržavaju ravnomerne ivice i ujednačenu boju, obično ne predstavljaju problem. Ponekad se može desiti i da se dlake pojave na mladežu, što je sasvim uobičajena pojava. Sve ove promene ne znače nužno da je mladež postao opasan. Bitno je, međutim, prepoznati koje su promene deo prirodnog procesa, a koje bi mogle ukazivati na nešto ozbiljnije, kako bi ste mogli pravilno proceniti kada je potrebno posetiti lekara.
Znakovi za Uzbunu: Kako Prepoznati Opasne Promene?
Neke promene na mladežu mogu biti znak za uzbunu i zahtevaju hitnu pažnju lekara. Postoji jednostavna pravila za praćenje opasnih promena poznata kao ABCDE metod:
- A – Asimetrija: Ako jedna polovina mladeža izgleda drugačije od druge, to može biti znak problema.
- B – Granice: Neravne, nazubljene ili nejasno definisane ivice mogu ukazivati na malignu promenu.
- C – Boja: Višebojni mladeži, naročito ako sadrže crnu, plavu, crvenu ili belu boju, mogu biti opasni.
- D – Dijametar: Mladeži koji su veći od 6 mm (prečnik gumice na olovci) zahtevaju pažnju.
- E – Evolucija: Promene u veličini, obliku, boji ili pojavljivanje novih simptoma poput svraba ili krvarenja, razlog su za brigu.
Ako primetite bilo koji od ovih znakova, važno je što pre posetiti dermatologa kako bi se utvrdila priroda promene. Pravovremena dijagnoza može značajno povećati šanse za uspešno lečenje.
Faktori Rizika za Promene na Mladežu
Postoje određeni faktori koji mogu povećati rizik od promena na mladežu, uključujući one koje mogu biti opasne. Jedan od najznačajnijih faktora je prekomerno izlaganje suncu, naročito bez adekvatne zaštite. UV zraci oštećuju kožu i povećavaju rizik od razvoja melanoma, pa je važno koristiti kreme sa visokim zaštitnim faktorom i izbegavati sunčanje u najtoplijem delu dana.
Genetika takođe igra značajnu ulogu. Osobe koje imaju članove porodice sa istorijom melanoma ili drugih oblika raka kože, ili koje imaju veliki broj mladeža, posebno atipičnih, imaju veći rizik. Uz to, svetla put i tendencija ka opekotinama od sunca, kao i osetljivost na sunčeve zrake, mogu dodatno povećati rizik.
Još jedan važan faktor je starost. Stariji ljudi imaju veći rizik od razvoja melanoma, jer koža gubi svoju prirodnu sposobnost regeneracije. Hormonske promene, poput onih koje se javljaju tokom trudnoće, takođe mogu uticati na mladeže, ali je važno da se te promene pažljivo prate kako bi se sprečili eventualni problemi.
Kada Posetiti Lekara?
Poseta lekaru je neophodna kada primetite bilo kakvu sumnjivu promenu na mladežu. Ako mladež počne da menja boju, postaje asimetričan ili ako njegove ivice postanu neravne, to može biti znak potencijalnog problema. Takođe, ako mladež počne da krvari, svrbi, postane bolan ili se razvije kvržica, važno je odmah zakazati pregled kod dermatologa.
Osim vidljivih promena, važno je posetiti lekara ako imate više od 50 mladeža na telu, jer je veći broj mladeža povezan s većim rizikom od melanoma. Takođe, ukoliko u porodici postoji istorija raka kože, obavezni su redovni pregledi kako bi se pratilo stanje kože i mladeža. Preventivni pregledi jednom godišnje su preporučeni, čak i ako nema očiglednih promena, jer lekar može primetiti stvari koje možda sami ne biste.
Ukoliko se dijagnostikuju rizične promene, rana detekcija je ključna za uspešno lečenje. Zbog toga je važno ne odlagati posetu lekaru ukoliko imate bilo kakvu sumnju ili zabrinutost.
Opcije Lečenja i Preventivne Mere
Kada se utvrdi da je mladež promenjen ili potencijalno opasan, lekar može preporučiti nekoliko opcija lečenja. Najčešći tretman je hirurško uklanjanje mladeža. Ovaj postupak se izvodi u lokalnoj anesteziji i obuhvata uklanjanje mladeža zajedno sa malim delom okolnog tkiva, kako bi se osigurala potpuna eliminacija eventualnih malignih ćelija. U slučaju da se potvrdi da je mladež bio maligni, dalji koraci uključuju praćenje stanja i, u nekim slučajevima, dodatne tretmane poput zračenja ili hemoterapije.
Ako je mladež benigan, ali se nalazi na mestu gde izaziva nelagodnost ili estetski problem, takođe može biti uklonjen iz preventivnih razloga. Ponekad će lekar odlučiti da mladež redovno prati, naročito ako nije odmah jasno da li je reč o benignoj ili malignoj promeni.
Što se tiče preventivnih mera, izbegavanje prekomernog izlaganja suncu je ključno. Korišćenje kreme sa zaštitnim faktorom, nošenje zaštitne odeće, kao i izbegavanje solarijuma, značajno smanjuje rizik od melanoma. Redovni samopregledi mladeža i kože, kao i godišnji dermatološki pregledi, igraju ključnu ulogu u ranom otkrivanju eventualnih problema. Takođe, ako imate mnogo mladeža, atipične mladeže, ili ako u porodici postoji istorija raka kože, još je važnije voditi računa o preventivnim merama.
Pravovremena detekcija i pravilna nega mogu pomoći u sprečavanju ozbiljnih komplikacija i održavanju zdravlja kože.
SANJA ŠKRBIĆ
Dr Sanja Škrbić je rođena 24. maja 1967.godine. Medicinski fakultet Univerziteta u Novom Sadu je završila 1992, a potom je specijalizirala plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju tokom perioda 1986-1992. u Kliničkom centru Vojvodine, na Medicinskom fakultetu.
Na istom fakultetu je i magistrirala 2010. na temu “Faktori koji doprinose pojavi, broju i distribuciji bazocelolarnog karcinoma na koži”.