Seboroična Keratoza: Šta je i kako se leči

Seboroična keratoza je jedno od najčešćih benignih oboljenja kože koje se javlja kod odraslih osoba. Iako nije opasna po zdravlje, njeno prisustvo može izazvati estetske smetnje ili nelagodnost, posebno kada se pojavi na vidljivim delovima tela. Ovaj tekst posvećen je razumevanju ove promene na koži, njenim uzrocima i mogućnostima tretmana.

Šta je Seboroična Keratoza?

Seboroična keratoza predstavlja benignu promenu na koži koja se javlja u obliku braon, crnkastih ili sivih izraslina sa hrapavom površinom. Ove lezije se često opisiju kao „nalik vosku“ ili „nalik bradavicama“, a obično se pojavljuju na licu, trupu, leđima ili vratu. Promene su jasno ograničene i mogu varirati u veličini, od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara.

Uzrok nastanka ove promene nije u potpunosti razjašnjen, ali se smatra da genetika i starenje kože igraju ključnu ulogu. Seboroična keratoza je češća kod starijih osoba, dok izloženost suncu može doprineti njenom razvoju na otkrivenim delovima tela.

Ono što je karakteristično za seboroične keratoze jeste njihova bezbolnost i neinvazivna priroda. Ipak, u nekim slučajevima mogu izazvati iritaciju, naročito ako se nalaze na mestima koja su podložna trenju, poput kragne, pojasa ili grudnjaka. Redovan pregled kod dermatologa pomaže u razlikovanju ovih promena od potencijalno ozbiljnijih stanja kože.

Šta uzrokuje seboroične keratoze?

Seboroične keratoze su stanje koje se javlja usled kombinacije različitih faktora, iako tačan uzrok nije u potpunosti poznat. Nekoliko glavnih uzroka uključuje:

• Genetska predispozicija: Nasleđivanje ima značajnu ulogu, jer se često primećuje da osobe sa istorijom seboroičnih keratoza u porodici imaju veću sklonost ka njihovom razvoju.
• Starenje kože: Ove promene se najčešće pojavljuju kod osoba starijih od 40 godina, što ukazuje na to da su deo prirodnog procesa starenja.
• Izloženost suncu: Iako ne uzrokuje direktno seboroične keratoze, UV zračenje može ubrzati njihov razvoj na delovima kože koji su često izloženi sunčevim zracima.
• Hormonske promene: Kod pojedinih osoba, hormonski disbalans može doprineti nastanku ovih lezija, što se često primećuje u trudnoći ili menopauzi.

Važno je napomenuti da, iako estetski neprijatne, seboroične keratoze nisu povezane sa ozbiljnim zdravstvenim rizicima i ne predstavljaju oblik karcinoma kože.

Simptomi seboreične keratoze

Seboroične keratoze imaju prepoznatljive simptome koji ih razlikuju od drugih kožnih promena. Glavni simptomi uključuju:

• Izgled poput bradavica ili voskastih mrlja: Ove promene na koži često deluju kao da su „zalepljene“ i mogu biti glatke ili hrapave na dodir.
• Boja: Varira od svetlo braon i sive do crne, pri čemu tamnije nijanse mogu izazvati dodatnu zabrinutost kod pacijenata.
• Lokalizacija: Pojavljuju se na trupu, vratu, licu ili leđima, ali retko na dlanovima ili stopalima.
• Veličina i oblik: Obično su ovalnog oblika i variraju u veličini od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara.
• Bezbolnost: Najčešće ne izazivaju nelagodnost, osim ako nisu na mestu gde dolazi do iritacije zbog trenja ili nošenja odeće.

Simptomi su uglavnom jasni, ali je uvek preporučljivo konsultovati dermatologa radi potvrde dijagnoze i isključivanja ozbiljnijih stanja kože.

Varijante seboroične keratoze

Seboroična keratoza može se manifestovati kroz različite varijante, koje se razlikuju po svom izgledu, boji i teksturi. Ove varijacije su često povezane sa mestom na kojem se lezija pojavljuje ili specifičnim karakteristikama kože. Evo glavnih varijanti:

• Klasnična seboroična keratoza: Ove lezije imaju voskast izgled, hrapavu površinu i jasno ograničene ivice. Obično su ovalnog ili okruglog oblika i mogu biti svetlo braon, tamne ili crne boje.
• Iritirana seboroična keratoza: Ova vrsta nastaje kada lezija postane iritirana zbog trenja ili grebanja. Često je crvenkasta i može biti praćena svrabom ili blagim krvarenjem.
• Akanthotična seboroična keratoza: Ova varijanta ima izraženiju debljinu i hrapavu strukturu, zbog čega podseća na bradavice. Uglavnom se javlja kod starijih osoba.
• Keratoza sa pigmentacijom: Kod ove varijante, lezije su tamno pigmentisane, što ih može učiniti sličnim melanomu. Potrebna je stručna procena kako bi se isključile ozbiljnije dijagnoze.
• Seboroična keratoza sa glatkom površinom: Glatke i sjajne lezije češće se pojavljuju na licu i vratu, gde su izložene UV zračenju.
• Dermatosis papulosa nigra: Ovo je specifičan oblik seboroične keratoze koji se javlja kod tamnoputih osoba, obično u vidu sitnih tamnih izraslina na licu i vratu.

Kako lečiti seboroične keratoze?

Seboroične keratoze su benigne promene koje često ne zahtevaju lečenje, osim ako izazivaju nelagodnost ili estetske smetnje. Uklanjanje se preporučuje kada se lezije nalaze na mestima koja su podložna iritaciji ili kada postoji sumnja na malignu transformaciju. Postoji nekoliko metoda koje se koriste u njihovom lečenju, u zavisnosti od veličine, lokacije i stanja lezije.

Hirurški pristup u lečenju seboroične keratoze

Hirurško uklanjanje je efikasna metoda, posebno kod većih i dubljih lezija. Postupak se izvodi skalpelom ili specijalizovanom kašikom za struganje, poznatom kao kireta. Ova metoda omogućava potpuno uklanjanje promena uz minimalan rizik od ponovnog pojavljivanja. Zahvat se obično izvodi pod lokalnom anestezijom, što ga čini bezbolnim za pacijenta.

Hirurško uklanjanje preporučuje se i u slučajevima kada lezija ima neobičan izgled ili kada je potrebno uzeti uzorak tkiva za biopsiju. Iako na mestu uklanjanja može ostati blagi ožiljak, ova tehnika je jedna od najsigurnijih za trajno uklanjanje seboroičnih keratoza.

Krioterapija u lečenju seboroične keratoze

Krioterapija je minimalno invazivan tretman koji koristi tečni azot za zamrzavanje i uništavanje lezija. Ova metoda je posebno pogodna za manje promene, jer brzo i efikasno uklanja izrasline bez potrebe za hirurškom intervencijom. Postupak traje svega nekoliko minuta i ne zahteva dug period oporavka.

Tokom tretmana, tečni azot se nanosi direktno na leziju pomoću specijalizovanog spreja ili štapića sa aplikatorom. Nakon tretmana, na mestu lezije može se formirati krasta koja otpada u roku od nekoliko nedelja, ostavljajući zdravu kožu ispod. Iako je procedura bezbolna, kod nekih pacijenata može izazvati blagi osećaj peckanja tokom aplikacije.

Krioterapija je idealna za pacijente koji žele brzo rešenje sa minimalnim rizikom od ožiljaka, ali se ne preporučuje za veoma tamno pigmentisanu kožu zbog mogućnosti promene boje na tretiranom mestu.